Kao poseban oblik grejanja na drva, grejanje na pelet kombinuje tehnologiju kotlova na čvrsto gorivo sa vrlo visokom lakoćom upotrebe npr. kao kod kotlova na gas. Kako su ovi kotlovi doživeli ekspanziju na tržištu tako im je i opseg kapaciteta rastao, pa je sada moguće naći odgovarajući kotao skoro svake veličine i kapaciteta.

Razlika između kotla i peći na pelet

Uopšteno, pojmovi kao što su peć na pelet i kotao na pelet i dalje su zbunjujući za neke korisnike. Ključna razlika između ova dva tipa: kotao na pelet se koristi kao izvor toplote za sistem centralnog grejanja i ceo objekat snabdeva toplotnom energijom, i u zavisnosti od sistema sanitarnom toplom vodom; peć na pelet, međutim, obično radi kao duvalica, i predaje deo količine toplote na sobni vazduh konvekcijom, ako ne zagreva vodu u sistemu grejanja. Često se postavlja u dnevnom boravku i na mestu ugradnje u velikom procentu odaje toplotu zračenjem što odaje osećaj ugodnosti. Ovaj efekat je pospešenprotivpožarnim vratima sa staklom, što omogućava jasan pogled na proces sagorevanja. Međutim, ako peć na pelet zagreva i vodu za centralni sistem grejanja, ona takođe može grejati ceo objekat.

O kotlu na pelet..

Grejanje na pelet je dostupno u poluautomatskoj i potpuno automatskoj verziji. U poluautomatskom sistemu grejanja na pelet korisnici moraju ručno puniti rezervoar za skladištenje peletima. Odatle se gorivo transportuje do komore za sagorevanje. Potpuno automatska verzija čini ovaj posao lakšim. Umesto toga, gorivo prolazi kroz transportni sistem iz skladišnog prostora direktno u kotao – bez intervencije korisnika  sistema.

Pored skladišnog prostora ili kontejnera za skladištenje i transportnog sistema, kotao na pelet  sastoji se od čvrstog kućišta, komore za sagorevanje sa materijalom otpornim na toplotu, vijka za ubacivanje peleta, kao i izmjenjivača toplote. Efikasno sagorevanje i naročito visok stepen efikasnostipostižu se dovođenjemprimarnog i sekundarnog vazduhaza sagorevanje preko protokomera sa senzorom za pritisak.

Pre započinjanja procesa sagorevanja, pelet se transportuje u komoru za sagorevanje. Ako se komora za sagorevanje napuni, automatsko paljenje počinje proces sagorevanja. Ugrađena lambda sonda kao i senzori temperature izduvnih gasova prate proces sagorevanja i osiguravaju da  pelet optimalno i potpuno sagoreva. Sa proizvedenom toplotnom energijom, integrisani izmenjivač toplote se zagreva, nakon čega se ta toplota prenosi na vodu u sistemu grejanja.

Pelet kao gorivo i skladište za pelet

Peleti su najkompresovaniji oblik čvrstog goriva sa visokom kaloričnom vrednošću. Za proizvodnju peleta prema Nemačkom standardu DIN, koristi se 100% prirodnog drveta. Ova sirovina se proizvodi u velikim količinama od piljevine ili otpadnog proizvoda u drvoprerađivačkoj industriji.

Finozrnasti ostaci drveta se kompresuju pod visokim pritiskom i sabijaju, koji se nakon togapresuje u cilindričnu formu. Sirovi materijal se skladišti i transportuje kada je dovoljno suv. Apsolutno suvo skladište je  neophodno,jer je ovo jedini način da se obezbedi kvalitetno gorivo, i da se dobije besprekorno i efikasno sagorevanje.

Pre nego što vlasnici kuće počnu da se greju na ove sisteme, oni prvo moraju kupiti gorivo, tj. pelete za celu grejnu sezonu,tako da se oni ne moraju ponovo naručivati svakih nekoliko nedelja.Stručnjaci preporučuju kupovinu godišnje zalihe peleta, akoliko će zaliha biti na kraju zavisi od toga gde se pelet skladišti.

Deo potpuno automatizovanog sistema grejanja na peletje transportni sistem. U praksi se često koriste dve varijante transportera i to sa vijčanim transporterom i usisavanjem peleta pomoću vakuuma. Vijčani transporter ima oblik burgije i transportuje pelet sa skladištau kotao sa svojim rotacionim kretanjem. Obično je postavljen na tlu i nije vrlo fleksibilan zbog svog dizajna. Da bi se gorivo bez problema transportovalo do kotla, razdaljina između transportera  i kotla treba da bude mala.

S druge strane, sistemi sa vakuumom i usisavanjem peleta su fleksibilniji u upotrebi, ali se ređe koriste. Pelet se usisava preko usisnog voda kompresora i dolazi do kotla transportnom mrežom, a veće skladišne prostorije mogu imati i nekoliko usisnih tačaka. Vakuumski sistemi za usisavanje mogu premostiti daleko veće rastojanje i stoga su pogodni za primene u kojima su prostor za skladištenje i kotao daleko jedan od drugog.